Julesov Kvadrat

Novi broj časopisa Kvadrat u potpunosti je posvećen velikanu hrvatskog stripa Julesu Radiloviću. Ima tu puno tekstova, ilustracija, isječaka iz stripova, ali i kompletnih epizoda.
Urednik Vjeko Đaniš zamolio me da nešto napišem o tome kako je nastao strip Saga koji je u ovom Kvadratu i ponovno objavljen.
Evo tu nekih fragmenata



...

Došao sam tada (1984. godina) pitati Julesa bi li napravio izložbu svojih radova na prvom Salonu stripa u Vinkovcima koji sam tada pripremao. Nekoliko sati smo pričali i tek kad sam odlazio spomenuo sam taj Salon u perspektivi.
«Vidjet ćemo, svrati opet.» rekao je. I – Bio je to početak jednog predivnom prijateljstva. Godinama sam svraćao kod Julesa i Zdenke, popili smo mnogo kava i popušili mnogo cigareta i nikada nismo iscrpli teme o kojima smo razgovarali.
Pristali su tada napraviti izložbu, a kada se sastao žiri Salona odmah je jednoglasno donio odluku da prvi Grand Prix ide Radiloviću. Tako je ispalo da dobitnik glavne nagrade ima samostalnu izložbu na Salonu, kasnije je to postala tradicija.

....

I tako, legenda kaže da je u vlaku za Vinkovce (ili iz Vinkovaca?) Zdenka predložila da Jules i ja pokušamo napraviti neki strip zajedno. Heh, ponekad je govorila u množini – «Voljeli bi napraviti nešto po tvom scenariju.» ili nekako slično.
Bio sam iznenađen i u prvi mah sam se pokušao izvući – ja ne pišem stvari u Julesovom stilu a i nema na vidiku neke narudžbe, gdje bi to plasirali… «Nema veze», rekla je Zdenka, «Radili bi to za sebe, a onda možda ponudili nekom izdavaču…». Jules se samo smješkao.
Rekao sam da su sada sve moje ideje u okvirima fantastike… «Baš to, želimo da se Jules okuša u nečem novom!»

...

Na žalost, više ne sjećam jesam li već tada imao ideju za Sagu (naslov je dala Zdenka kad je strip bio završen) ili sam to smislio specijalno za Julesa. U to vrijeme imao sam i previše ideja, a u stripu sam pokušavao napraviti dvije serije – jednu «tvrđu», sa SF elementima (Ciklus, Zid) a drugu «mekšu», poetičniju (Balada, Zlatna ribica, Spore). Zbog nekih životnih turbulencija ali i (ne)prilika na stripovskom tržištu te serije nisu realizirane u većem obimu. Zaključio sam to razdoblje s Tabulom rasom i nastavio raditi stripove s tekstom (Zlatka, Priče iz davnine…) a animirane filmove bez teksta.
No Saga je prilagođena Radiloviću, odnosno nastojao sam ga što bolje «iskoristiti». Zato su tu one masovke, Jules ih je nacrtao s lakoćom, netko drugi bi to zabrljao (da sam sam crtao tu priču izbacio bih taj narod patuljaka). Naravno, tu je i vitez u oklopu te realistični morski pejsaži…



Nisam napisao ni jednu rečenicu za taj scenarij. Dolazio sam Julesu, pričao mu, objašnjavao, grubo skicirao table i pojedine prizore… Jules bi uglavnom rekao – Ok, nema problema.
Kad je nacrtao table u olovci bilo je to nešto najljepše što sam vidio. Puno laganih, mekanih linija, poput crteža renesansnih majstora. Potpuno drugačije od Julesa na kojeg smo navikli. I danas mi je krivo što se strip morao izvesti u tušu. Onda nije bilo kućnih skenera pa nismo mogli sačuvati olovke…
Hm, za jedan kadar sam smatrao da je nacrtan pogrešno. Onaj u kojem ruka jednog patuljka uzima mapu s crtežima. Mapa je bila na zemlji pa sam htio da ruka ulazi u kadar odozgo, a Jules je u olovci nacrtao ruku koja ulazi odozdo, gotovo kao «subjektivni kadar». Naravno, bilo je savršeno nacrtano, ali kompozicija je po meni bila pogrešna – radi se o stripu bez teksta, slika sve mora ispričati na najbolji mogući način…bla bla. Vrlo oprezno sam to počeo objašnjavati, a Jules je samo rekao – OK, nema problema. Uzeo je gumicu i odmah obrisao taj crtež… Uh, siguran sam da bi bar stotinjak crtača odbilo to crtati ponovno i da bih se s njima nagnjavio u jalovim raspravama zašto to treba mijenjati kad je i ovako dobro… No Jules je ovdje pokazao da nije opterećen taštinom te vrste, osim toga, ionako je mogao nacrtati bilo što i bilo kako. Sve je to samo dio posla, zašto bi bilo dobro ako može biti i bolje.

....

Kad je strip bio završen Zdenka je predložila da odmah radimo nastavak, novu epizodu, nešto što bi se direktno nastavljalo na ovu priču. Za mene je to bila dovršena, zaokružena cjelina i nisam žurio. Novih epizoda sa djevojkom – umjetnicom ili priča o njezinom čarobnom crtačem bloku bi sigurno bilo da smo našli izdavača koji bi to objavljivao i financirao. No (ne)prilike na stripovskom tržištu su bile takove kakve su bile.

Strip smo objavili koju godinu kasnije, u četvrtom broju magazina Patak. Nije bilo novih nastavaka, a možda je i tako najbolje – ovaj mali stripić ostao je jedinstveno djelce u golemom opusu Julesa Radilovića.
Nešto «sasvim drugačije».