Povremeno maknem neke starije priloge jer više nisu aktualni, no ovoga puta post «Što je sreća?» maknuo sam iz drugih razloga. Počeli stizati na njega nevjerojatno primitivni komentari (glupost, laži, zloba…) a na «Google analitycs» vidim da je u par dana direktno na taj naslov došlo 34% posjetitelja.
Naslov «Što je sreća?» citat je natpisa koji se pojavi u zadnjem kadru jednog Dragićeva filmića iz serije «Rudijev leksikon». Tko je gledao taj film zna o čem se radi, a tko nije – radi se o varijaciji ideje iz prilično davnog filma Ante Zaninovića «Zid». U svakom slučaju, u pitanju je ironični humor. No uvijek ima glupana koji sve shvaćaju «ozbiljno» pa koriste svaku priliku da plasiraju svoje ozbiljne budalaštine.
No jedan komentar ću ovdje ja komentirati, onaj u kojem neki genije kaže –
Zimonić je u životu napravio samo jedan film i to prije dvadeset godina… Baš je krasno što čovjek ne mora ništa raditi - samo pljuvati po svome sto puta dokazano talentiranijem i slavnijem kolegi... al siguran sam da će Zima, za razliku od Marušića, jelte, jako dobro podnijeti istinu o svom radu.
Dragi imbecilu, najmanje što Marušiću sada treba su »advokati» poput tebe.
Ne znam na koji «samo jedan film» misliš, prije dvadeset godina napravio sam ih nekoliko. Prve filmove počeo sam raditi prije 35 godina dok sam išao u srednju školu, a trenutno sudjelujem u produkciji dvadesetak filmova (to se naravno ne odnosi na dokumentarne video zapise, samo na YouTube stavio sam ih stotinjak, nego na profesionalne ANIMIRANE filmove).
Provjerom ovog bloga svatko se može uvjeriti jesam li koga pljuvao, a Marušića jedva da sam negdje spomenuo iako je bilo puno priloga o događanjima i ljudima oko animiranog filma (možda je to nekome jednako pljuvanju? Nitko nije bitan i ništa nije važno osim Marušića?)
Dopuštam da je stoput dokazano da je netko talentiraniji od mene (ima raznijeh talenata, al ja baš i ne sudjelujem u takmičenjima) a slavu ionako ne jurim.
No glasine da sam u životu napravio samo jedan film u posljednje vrijeme su česte, a netko mi je nedavno rekao da je upravo Joško Marušić to napisao u nekoj knjizi.
Ne budi lijen, jučer sam nabavio tu knjigu. Kad tamo – ništa od toga. Na tri mjesta Joško me hvali, dva moja filma drži iznimnim djelima, te pomalo nespretno zaključuje kako se ja «nisam kompromitirao novim filmovima iza kojih ne bi sam stajao». Ne znam što je točno time htio reći, «stajao» sam i iza nekih filmova koji se ne pripisuju meni, valjda mu se poetski završetak s Romeom i Julijom činio zgodnim.
Uostalom, pisao je taj tekst prije 7-8 godina, možda je tada mislio da se ja nikada više neću vratiti animiranom filmu, a i odnosi se na razdoblje "Zagrebačke škole" do osamdesetih godina prošlog stoljeća.
Uglavnom, dosta mi je budalaština o tome kako Joško oduvijek pljuje po meni a ja po njemu.
Ak hoćete komentirat, smislite nešto zabavnije ili pišite istinu.
3 komentara:
Ništa ne radim iz inspiracije. Bio bih gladan kruha da čekam inspiraciju. Meni padnu neke fenomenalne ideje usred noći, no okrenem se na drugu stranu i zaspim - to me ne zanima. Ja svaki dan sjedam za stol, bez obzira jesam li pijan, umoran, pospan ili na putu, uzimam prazni papir i postavim si pitanje o nekoj aktualnoj situaciji, primjerice, zašto je Obama dobio Nobelovu nagradu za mir. (J. Marušić, Nacional)
Pa vaznijji je kvalitet nego kvantitet kad se radi o animiranim filmovima, a narocito ako se radi o jako duga ckom filmu koji se jos i zove duga ...jedan ali vredan...
Ja sam laik ali znam za utakmicu album krug leptire itd...
Ne treba ni Zimi odvjetnik, ali ja cu ipak napisati da je Zima samozatajno, skromno stvorenje bez tastine. U vecini slucajeva boli ga briga za to tko je sto rekao - i o njemu i o drugima. Zlobnici neka ipak malo bolje prouce njegov opus pa nece pisati gluposti.
Objavi komentar